Za razliku od demokrata koji Rusiju vide kao najvećeg neprijatelja Amerike, za republikance je to Kina.
Osnova izbornog programa povratnika u Belu kuću Donalda Trampa, ako izuzmemo „zašećerene holivudske” sastojke kao što su „vraćanje američkog duha i sna” i „šerifsko” gušenje ilegalnih migracija, počiva na o suzbijanju inflacije, povećanju životnog standarda Amerikanaca koji žive od svog rada i reindustrijalizaciji američke privrede. Štaviše, u Trampovoj agendi, čak i zaustavljanje ratova širom sveta, zakonodavna reforma i energetska politika su poluge za smanjenje inflacije, a ne ciljevi koji su sami po sebi dovoljno važni.
Pobedićemo inflaciju, uhvatiti u koštac sa troškovima životne krize, poboljšati fiskalni racio, vratiti stabilnost cena i brzo sniziti cene. Inflacija je težak porez za američke porodice. Istorija pokazuje da inflacija neće magično nestati ako politike ostanu iste. Zalažemo se da ćemo obuzdati rasipničku potrošnju, smanjiti prekomerne propise, obezbediti naše granice i vratiti mir silom – navodi se u programu novog-starog predsednika SAD koji je u januaru 2021. godine, nakon što je izgubio predsedničke izbore od Džoa Bajdena, predao ‘uzde’ američke ekonomije sa stopom inflacije od 1,7 odsto, a sada će preuzeti od Bajdena sa stopom inflacije od 2,4 odsto.
Reakcija FED-a
Pomenuta razlika u inflaciji može izgledati mala, ali samo u slučaju malih ekonomija. Za SAD, gde je svaka decimalna tačka u makroekonomskim pokazateljima ‘grudla’ koja može da zakotrlja ‘lavinu’, pomenutih 0,7 odsto inflatornog rasta tokom Bajdenovog mandata izuzetno je važno. Osim toga, stope inflacije su u protekle četiri godine u SAD dostigle, na primer, 9,1 odsto (jul 2022.), a ispod pet odsto pale su tek u aprilu 2023. Sve ovo ukazuje da Bajdenova administracija nije znala da se bori sa povećanje troškova života američkih građana, ali i povećanje troškova poslovanja za male i srednje preduzetnike.
Iako se protiv inflacije suzbijaju kombinovane monetarno-fiskalne mere, Tramp u svom programu pominje samo fiskalne ili poresko orijentisane mere, poput smanjenja poreskog opterećenja na rad i povećanja ličnog odbitka, dok o monetarnim nema ni reči. Istina, monetarna politika je u rukama Federalnih rezervi kao institucije nominalno nezavisne od izvršne vlasti, inače u vlasništvu privatnih, komercijalnih banaka. Trampovo oklevanje da daje predloge ili naloge Federalnim rezervama šta i kako treba da rade na suzbijanju inflacije može se protumačiti kao njegova, svakako tačna, pretpostavka da mu sadašnja vladajuća grupacija u FED-u nije naklonjena i da ne bi trebalo otvori front sa njima.
Čak i da su Federalne rezerve podržale Trampove mere za smanjenje inflacije, to ne bi nužno dovelo do pada stope, na primer, ispod dva odsto, što je otprilike pokazatelj inflacije američke privrede u drugoj polovini 20. veka kada je postala globalni hegemon. Iz poslednjeg je jasno da niska inflacija ne samo da nije loša za privredu jedne zemlje, već je i neophodna, što je tema za drugu analizu.
Varufakisova pouka
Antiinflatorni program Trampove administracije suočava se sa ključnim problemom što se mišljenja stručnjaka razlikuju o izvoru trenutne globalne inflacije, što mi u Hrvatskoj jako osećamo. Na primer, vodeći hrvatski stručnjak za monetarnu i kreditnu analizu Neven Vidaković u svojim člancima i analizama na Jutjub kanalu dokazuje da FED nije uspeo da snizi stopu inflacije na period pre rata u Ukrajini, što je dovelo do rasta, korišćenjem klasičnih antiinflatornih metoda poput podizanja referentne kamatne stope, uvođenja sankcija Rusiji i kolapsa dela lanaca snabdevanja. Janis Varufakis, bivši grčki ministar finansija, koji je u svojim knjigama ‘Globalni Minotaur’ i ‘Ima li odraslih ovde’ tako precizno predvideo globalne ekonomske trendove da ga establišment i uticajni mediji sistematski ignorišu, smatra da su uzroci trenutna globalna inflacija više ne leži u stvarnim, već grubo rečeno, virtuelnim tokovima privrede nad kojima centralne banke i vlade država više nemaju nikakve kontrole ili poluge pomoću kojih bi delovale da smanje cene, na primer, IKT usluge koje su postale neizostavni.
Ako su pomenute analize o izvorima inflacije bar delimično tačne, veliko je pitanje da li Trampova administracija može da koristi klasične metode za suzbijanje inflatornih tokova. A tu je i pitanje carina koje povratnik u Belu kuću želi da uvede za proizvode iz zemalja koje su, kako tvrdi, koristile sebi i štetile američkoj ekonomiji kroz sporazume o slobodnoj trgovini sa SAD.
Tražimo fer i recipročne trgovinske sporazume. Republikanci će nastaviti da stvaraju trgovinsku politiku na prvom mestu za Ameriku, suprotstavljajući se zemljama koje varaju i dajući prioritet američkim proizvođačima u odnosu na strane spoljne saradnike. Naše ključne lance snabdevanja vratićemo kući – navodi se u pomenutom predizbornom programu.
Jak dolar
Povećanja carina neizbežno dovode do viših cena, jer robu sa visokim tarifama ne mogu preko noći zameniti domaća roba, a to bi moglo da poništi sve što pozitivno Tramp uradi na drugim frontovima suzbijanja inflacije. Moguća opcija je pooštravanje carinske stope samo za neke izvoznike u SAD, kao što su Kina i Nemačka, na primer, i davanje popusta drugim izvoznicima koje Trampova administracija ne smatra takvom konkurencijom, kao što su Japan i Indija, u u cilju zaštite cena.
Zanimljivo je da Tramp jak dolar pominje samo na jednom mestu u svom predizbornom programu, i to je osnovna prednost, ali i problem američke ekonomije. Naime, američko opredeljenje za slobodnu trgovinu u proteklih osamdeset godina zasnivalo se na tačnoj pretpostavci da će izvoznici u SAD delom zarađene dolare na američkom tržištu koristiti za dalju svetsku trgovinu, a delom ulagati u američke državne obveznice i američki kapital. tržište, jačanje dolara na oba načina. Poznato je, na primer, da je Kina jedan od najvećih vlasnika javnog duga SAD, koji postaje sve veći problem jer je premašio godišnji američki BDP od 26 hiljada milijardi dolara. Bajdenova administracija je nastavila trend zaduživanja, oslanjajući se na poverenje investitora u američku ekonomiju i dolar, ali sve ima svoje granice. Osim toga, američki građani su sve zaduženiji, pa iako Tramp u svom predizbornom programu ne izjavljuje direktno potrebu smanjenja zaduživanja, jasno je da želi da promeni dosadašnji ekonomski model razvoja i dalje najveće privrede u svetu. svet.
Ako bi Trampova administracija zauzela oštar kurs prema svom kineskom kreditoru, to bi uticalo na status dolara kao glavne valute u međunarodnoj trgovini. U Trampovom predizbornom programu, u trinaestoj od ukupno 20 tačaka programa navodi se imperativ „zadržanja dolara kao rezervne svetske valute”, što značajno ograničava prostor u kome može da se kreće njegova makroekonomska politika. Osim toga, program ne razrađuje potrebu da se dolar zadrži kao svetska rezervna valuta.
Odbrana bitkoina
Pošto su i kriptovalute našle mesto u predizbornom programu povratnika u Belu kuću, a to nije bilo lako jer je reč o dokumentu od samo šesnaest stranica, u američkoj i svetskoj javnosti pojavila su se tumačenja da Tramp zapravo nema nameru da odbraniti privilegovani status dolara po svaku cenu i da će podržati jačanje kriptovaluta na regulatorni i svaki drugi način kao moguću zamenu za drugačiju ulogu dolara u novim okolnostima.
Republikanci će okončati nelegalno i neameričko uništavanje kriptovalute od strane demokrata i usprotiviti se stvaranju centralne banke. Mi ćemo braniti pravo na rudarenje Bitcoin-a i osigurati da svaki Amerikanac ima pravo na sopstveno starateljstvo. Prema Trampovom programu, digitalna imovina i transakcije treba da budu oslobođene vladinog nadzora i kontrole. U prilog procenama da bi Tramp mogao da odustane od odbrane dolara kao glavne valute u svetskoj trgovini, ide i deo programa koji najavljuje pojačano istraživanje potencijalnih nalazišta zlata na teritoriji SAD. Amerika leži na zlatu, u svom stilu navodi Tramp.
Zaokret u energetskoj politici kao jedna od poluga u antiinflatornoj politici Trampove administracije podrazumeva, prema programu, pojačano istraživanje mogućih nalazišta gasa i nafte i pojačanu preradu sa postojećih nalazišta, a sve u cilju povećanja ponude gasa i nafte, smanjiti cene i troškove poslovanja industrije. Pošto su se SAD i pre Trampovog prethodnog mandata u Beloj kući popele do statusa najvećeg proizvođača nafte na svetu, čini se da su navedeni ciljevi ostvarivi, ali ne kratkoročno. Na primer, potrebno je do pet godina da se instalira nova bušotina za istraživanje ugljovodonika i do deset godina da se počne sa eksploatacijom utvrđenog ležišta, uključujući period istraživanja.
Zbogom zelenima
Kada je reč o američkoj proizvodnji prirodnog gasa, ona će posle višegodišnjeg rasta, 2024. godine, prvi put doživeti pad zbog globalnog pada cena gasa. Strateški američki cilj da jeftiniji ruski gas u Evropi zameni skupljim tečnim prirodnim gasom (TNG) iz SAD je na putu, samo prošle godine je otprilike polovina uvezenog LNG-a u Evropu stigla sa američkih terminala na Starom kontinentu. Drugim rečima, Trampove najave o novom investicionom talasu u energetici dolaze na plodno i dobro pripremljeno tlo.
Zelena tranzicija globalne ekonomije za Donalda Trampa, sudeći po njegovom pobedničkom programu, ne postoji. Ne radi se samo o pomenutom povećanju proizvodnje fosilnih goriva, već i o električnim automobilima.
– Oživite američku automobilsku industriju ukidanjem štetnih propisa, ukidanjem Bajdenove inicijative za električna vozila i sprečavanjem uvoza kineskih vozila – piše u poglavlju Trampovog programa posvećenom zaštiti američkih radnika i farmera od nepoštene trgovine. Američki predsednički izbori okončali su zakonodavnu inicijativu Bajdenove administracije koja bi dodatno pooštrila obaveze autoindustrije u pogledu dozvoljenih emisija CO2 iz rada vozila i, prema tvrdnjama Republikanske stranke, praktično uvela imperativ da samo električna vozila može da se stavi na tržište od 2032. Tramp će sada sve to zaustaviti, a istovremeno je angažovanje vlasnika proizvođača električnih automobila Tesle Elona Maska u Trampovoj predizbornoj kampanji i u budućoj administraciji otvorilo mnoga pitanja.
Uloga Maska
Ako Tramp ozbiljno misli da podrži američku auto-industriju, a sve ukazuje na to, onda će Maski poslovni interesi u autoindustriji biti jedna od žrtava takve politike. Pored toga, Tesla ima velike planove u Kini, pa ako Vašington uvede visoke carine na kineske električne automobile, a Peking uzvrati, Maskovi poslovni interesi će patiti i u tom pogledu. S druge strane, pošto je Tramp u svom izbornom programu najavio povećanje podrške američkom svemirskom programu, koji je praktično zasnovan na dostignućima Maskove kompanije SpaceKs, moguće je da će povratnik u Belu kuću svom kolegi nadoknaditi gubici u auto industriji na drugi način.
Za razliku od plodnog tla u energetici za ulaganje Trampove administracije, zaokret u spoljnoj politici SAD kao Trampove poluge za smanjenje inflacije je veoma maglovita konstrukcija.
– Rat rađa inflaciju, dok geopolitička stabilnost donosi stabilnost cena. Republikanci će okončati globalni haos i vratiti mir snagom, smanjenjem geopolitičkih rizika i snižavanjem cena roba – najavljeno je u Trampovom programu. Zaustavljanje rata u Ukrajini, koje Tramp obećava, dovelo bi, prema svim procenama, do smanjenja pritiska na globalne cene nafte, naftnih derivata, gasa, pšenice i brojnih drugih roba. S druge strane, Tramp najavljuje punu podršku Izraelu u nastavku ratnih operacija na Bliskom istoku, što bi značajno obezvredilo moguće mirovne efekte u Ukrajini. Osim toga, za razliku od Demokratske partije, koja Rusiju smatra najvećim neprijateljem Amerike, za Republikansku stranku to je Kina, sa otvorenom opcijom da podrži Tajvan ako Kina krene u vojsku da bi rešila nerešeno pitanje polaganja prava na Tajvan.
